Prava deteta ukoliko dođe u kontakt sa zakonom kao žrtva ili svedok krivičnog dela

Dete žrtva krivičnog dela, njegovi roditelji, usvojioci ili staraoci imaju pravo da budu informisani o pravima koja dete ima u postupku, odnosno ukoliko dođe u kontakt sa policijom, javnim tužilaštvom i sudom. Ovo uključuje pravo:

• da bude informisano o razlozima saslušanja;
• da aktivno učestvuje u postupku, ukazuje na činjenice i predlaže dokaze, razmatra spise i ima uvid u predmet;
• da bude obavešteno o odbacivanju krivične prijave ili odustanku javnog tužioca od krivičnog gonjenja;
• da nakon okončanja krivičnog postupka bude informisano o ishodu postupka.

U javnim tužilaštvima i sudovima osnovane su i službe za pomoć i podršku svedocima i oštećenima koje pružaju svedocima i oštećenima potrebne informacije u vezi sa:

• njihovim učešćem u postupku i tokom postupka;
• izgledom sudnice i rasporedom u njoj;
• ulogama učesnika u postupku i drugim pitanjima vezanim za postupak.

Svi profesionalci koji rade sa decom žrtvama krivičnih dela dužni su da vode računa o zaštiti njihove privatnosti. Ovo podrazumeva:

• isključenje javnosti tokom krivičnog postupka i
• obavezu čuvanja tajne u vezi sa činjenicama i podacima koji su izneti tokom postupka.

Obavezu poštovanja privatnosti i čuvanja poverljivosti podataka imaju i centri za socijalni rad. Oni su dužni da čuvaju poverljivost svih privatnih podataka koje obrađuju za potrebe postupka i sačinjavanja izveštaja i mišljenja za sud, kao i da poštuju privatnost prilikom pružanja usluga socijalne zaštite, npr. pružanja psihosocijalne podrške i reintegracije.

Profesionalci koji dolaze u kontakt sa decom su dužni da oštećeno dete zaštite od uvrede, pretnje i drugih napada koji se tiču njegove bezbednosti i narušavaju njegov osećaj sigurnosti.

Javni tužilac može da zahteva od policije da preduzme mere zaštite oštećenog ili svedoka, a u slučaju postojanja nasilja ili ozbiljne pretnje ‒ javni tužilac će preduzeti krivično gonjenje.

Ukoliko neko u postupku pred organom vređa oštećenog ili svedoka ili mu ugrožava bezbednost, javni tužilac i sud će ga opomenuti, a mogu ga i novčano kazniti.

Ukoliko je dete žrtva trgovine ljudima i krivičnih dela sa elementima eksploatacije ljudi, bez odlaganja se obaveštava Služba za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima, radi obezbeđivanja adekvatne pomoći i zaštite.

Oštećeno dete ima pravo da bude saslušano u postupku na način i u okruženju po meri deteta.

Svi postupajući organi su dužni da tokom postupka vode računa o uzrastu, svojstvima ličnosti, obrazovanju i prilikama u kojima dete živi , vodeći računa o tome da se izbegnu moguće štetne posledice postupka po detetovu ličnost i razvoj.

Saslušanje maloletnih lica obavlja se uz pomoć psihologa, pedagoga ili drugog stručnog lica.

Oštećeno dete treba da se sasluša u posebnoj prostoriji, bez prisustva stranaka i drugih učesnika u postupku, uz upotrebu tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka, tako što će mu stranke i lica koja na to imaju pravo pitanja postavljati posredstvom sudije, psihologa, pedagoga, odnosno drugog stručnog lica za ispitivanje dece.

Ako se kao svedok saslušava dete koje je oštećeno krivičnim delom, saslušanje se može sprovesti najviše dva puta , a izuzetno i više puta ako je to neophodno, i tada je sudija dužan da posebno vodi računa o zaštiti ličnosti i razvoja deteta.

Ako se kao svedok saslušava dete koje je usled prirode krivičnog dela, posledica ili drugih okolnosti posebno osetljivo ili se nalazi u posebno teškom duševnom stanju, zabranjeno je tražiti susret između njega i okrivljenog.

Oštećeno dete ima pravo da mu se dodeli status posebno osetljivog svedoka kada je krivično delo počinilo punoletno lice. Posebno osetljivi svedok može se saslušati u:

• posebnoj prostoriji upotrebom tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka, ispitivanje se sprovodi bez prisustva stranaka i drugih učesnika u postupku u prostoriji;
• svom stanu;
• drugoj prostoriji, odnosno u ovlašćenoj instituciji koja je stručno osposobljena za ispitivanje posebno osetljivih lica.

Posebno osetljivom svedoku pitanja se postavljaju samo preko organa postupka, a ispitivanje se može obaviti uz pomoć psihologa, socijalnog radnika ili drugog stručnog lica, o čemu odlučuje organ postupka.

Krivični postupak prema deci je hitan. Svi organi i profesionalci koji učestvuju u postupku, kao i ustanove od kojih se traže obaveštenja, izveštaji i mišljenja, dužni su da hitno postupaju kako se postupak ne bi odugovlačio i kako bi se što pre završio. Ova obaveza postoji i u odnosu na decu oštećenu krivičnim delom i na decu učinioce krivičnih dela.

Dete oštećeno krivičnim delom ima pravo na besplatnu pravnu pomoć. Zakonom je propisano da dete mora imati punomoćnika od prvog saslušanja okrivljenog. Ukoliko dete ili njegovi zakonski zastupnici ili srodnici ne angažuju sami advokata koji će zastupati dete tokom postupka, biće postavljen branilac koji će ga besplatno zastupati. Dete može zastupati samo advokat koji je posebno obučen i koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i krivičnopravne zaštite maloletnih lica.

U slučaju da nakon krivičnog postupka dete treba da pokrene parnični postupak radi naknade štete, ono takođe ima pravo na besplatnu pravnu pomoć. Ovo pravo ostvaruje se nakon odobravanja zahteva za odobravanje besplatne pravne pomoći koji se podnosi organu uprave prema mestu prebivališta ili boravišta deteta ili mestu pružanja besplatne pravne pomoći.

Dete oštećeno krivičnim delom ima pravo na psihosocijalnu podršku pre, tokom i nakon saslušanja, a na osnovu individualne procene potreba. Ovu podršku mogu da pruže različite ustanove, npr:

• centri za socijalni rad;
• porodična savetovališta;
• centri za mentalno zdravlje;
• nevladine organizacije i sl.

Službe za pomoć i podršku svedocima i oštećenima (pri sudovima i javnim tužilaštvima) takođe pružaju različite vidove podrške ili upućuju oštećene na institucije koje mogu da pruže potrebnu podršku.

Individualnu procenu potreba deteta vrši Centar za socijalni rad na osnovu početne i usmerene procene.

Početna procena obuhvata:

• procenu situacije i potreba deteta i njegove porodice, uključujući bezbednost deteta, rizike, socijalnu istoriju, kao i podatke o incidentu koji je izazvao zabrinutost ili teškoću;
• rad sa porodicom na stvaranju bezbedne situacije za dete, odnosno prevladavanje aktuelne teškoće;
• preduzimanje postupaka za zaštitu deteta i organizovanje pristupa uslugama koje su potrebne.

Usmerena procena sprovodi se ukoliko je nakon početne procene potrebno još podataka radi pružanja adekvatnih usluga i traje najviše 30 radnih dana od dana okončanja početne procene.

Sudija može odrediti i da dete pregledaju veštaci ukoliko je to potrebno za utvrđivanje zdravstvenog stanja maloletnika, stepena zrelosti i drugih svojstava ličnosti. Za ovaj pregled mogu se odrediti lekari, psiholozi ili pedagozi, a pregled se može izvršiti u zdravstvenoj ili drugoj ustanovi.

Dete oštećeno krivičnim delom ima pravo da podnese imovinskopravni zahtev radi naknade štete. O njemu odlučuje sud ili se dete upućuje da ostvari naknadu štete u parničnom postupku.

Oštećeno dete ima pravo na žalbu u vezi sa odlukom suda o imovinskopravnom zahtevu koji podnese u krivičnom postupku.

Takođe, ono ima pravo da podnese pritužbu na rad institucija socijalne zaštite ili zdravstvene zaštite koje su uključene u krivični postupak ukoliko smatra da profesionalci nisu postupali profesionalno. Pritužba se podnosi Zaštitniku građana ili nadležnom Ministarstvu.