Prava deteta ukoliko dođe u kontakt sa zakonom kao učinilac krivičnog dela

Maloletni učinilac krivičnog dela ima pravo da bude informisan o svojim pravima i postupku. Ovo uključuje pravo da uvek pre prvog saslušanja na jeziku koji razume bude obavešten o sledećem:

• delu koje mu se stavlja na teret;
• prirodi i razlozima optužbe;
• da sve što izjavi može da bude korišćeno kao dokaz u postupku.

Pravo na informisanje obuhvata i informisanje o drugim pravima koja on ima u postupku, kao što su:

• pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca i da njegovom saslušanju prisustvuje branilac;
• pravo na hitnost postupka;
• pravo na pravično suđenje;
• pravo da razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz;
• pravo da prikuplja dokaze i da mu se osigura dovoljno vremena i mogućnosti za pripremu odbrane;
• pravo da se izjasni o svim činjenicama i dokazima koji ga terete;
• pravo da iznosi činjenice i dokaze u svoju korist;
• pravo na pravni lek.

Svi profesionalci koji postupaju u krivičnom postupku prema maloletnim učiniocima krivičnih dela dužni su da vode računa o zaštiti njihove privatnosti.

U postupku koji se vodi prema maloletnim učiniocima krivičnih dela javnost je uvek isključena.

Na glavnom pretresu veće može da dozvoli da pored profesionalaca čije je prisustvo obavezno u postupku (javni tužilac za maloletnike, branilac maloletnika, predstavnik organa starateljstva, roditelj ili staratelj) pretresu prisustvuju i stručna lica koja se bave zaštitom maloletnika.

Svi profesionalci koji učestvuju u postupku dužni su da poštuju pravo na poverljivost i privatnost maloletnika i imaju obavezu čuvanja tajne u vezi sa činjenicama i podacima koji su izneti tokom postupka.

Svaki maloletnik ima pravo na individualni pristup tokom postupka. To znači da se tokom postupka:

• utvrđuju činjenice koje se odnose na krivično delo;
• uzimaju u obzir uzrast maloletnika, njegova zrelost i prilike u kojima živi, kao i sve druge okolnosti koje se tiču njegove ličnosti i ponašanja;
• izriče ona krivična sankcija kojom se u svakom individualnom slučaju može najbolje postići njena svrha.

Da bi se utvrdile ove okolnosti, tokom postupka će se:

• saslušati roditelji maloletnika, odnosno usvojilac ili staralac i druga lica koja mogu pružiti potrebne podatke;
• zatražiti mišljenje organa starateljstva, pa će Centar za socijalni rad utvrđivati ove činjenice i dostaviti svoj izveštaj i mišljenje sudu.

Ako je maloletniku ranije već izrečena neka zavodska mera (upućivanje u vaspitnu ustanovu, upućivanje u vaspitno-popravni dom, upućivanje u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje ili kazna maloletničkog zatvora), sud će tokom postupka pribaviti i izveštaj zavoda ili ustanove u kojoj je bila izvršena ta mera o njenoj primeni.

Ukoliko je potrebno utvrditi zdravstveno stanje ili stepen zrelosti i druga svojstva ličnosti, maloletnika će pregledati veštaci (lekari, psiholozi ili pedagozi) i dostaviti izveštaj sudu. Pregled se može obaviti i u zdravstvenoj ustanovi.

Pri izboru vaspitne mere takođe se:

• uzima u obzir uzrast i zrelost maloletnika, kao i druga svojstva ličnosti i stepen poremećaja u društvenom ponašanju;
• pobude iz kojih je učinio delo;
• sredina i prilike u kojima maloletnik živi;
• ponašanje nakon učinjenog krivičnog dela;
• sve druge okolnosti koje su od značaja za izbor vaspitne mere kojom će se na najbolji način postići njena svrha.

Izvršenje vaspitnih mera i kazne maloletničkog zatvora takođe se zasnivaju na pojedinačnom programu koji je prilagođen ličnosti maloletnika. Pojedinačni program se izrađuje na osnovu:

• celokupnog sagledavanja zrelosti i drugih svojstava ličnosti maloletnika;
• njegovog uzrasta;
• nivoa obrazovanja
• ranijeg života i ponašanja u socijalnoj sredini;
• oblika poremećaja ponašanja;
• vrste krivičnog dela i okolnosti pod kojima je ono učinjeno.

Maloletni učinilac krivičnog dela ima pravo da bude saslušan u postupku. Njemu se ne može suditi u odsustvu.

Svi profesionalci koji učestvuju u postupku (policija, sudija, javni tužilac, branilac):

• moraju biti specijalno obučeni za rad sa maloletnim učiniocima krivičnih dela;
• dužni su da postupaju obazrivo i da vode računa o zrelosti, drugim ličnim svojstvima i zaštiti maloletnika, kako vođenje postupka ne bi štetno uticalo na njegov razvoj.

Kada je to potrebno, saslušanje maloletnika se može obaviti uz pomoć psihologa, pedagoga ili drugog stručnog lica.

Saslušanju maloletnika moraju prisustvovati:

• javni tužilac;
• branilac;
• roditelj, odnosno staratelj maloletnika.

Saslušanju može prisustvovati i predstavnik organa starateljstva.

Sud može odlučiti da udalji roditelja tokom saslušanja maloletnika ukoliko smatra da je to u njegovom interesu.

Krivični postupak prema maloletnim učiniocima krivičnih dela je HITAN. Svi organi koji učestvuju u postupku, kao i ustanove od kojih se traže obaveštenja, izveštaji i mišljenja, dužni su da hitno postupaju kako se postupak ne bi odugovlačio i kako bi se što pre završio.

Maloletni učinilac krivičnog dela ima pravo na besplatnu pravnu pomoć tokom postupka.

Zakonom je propisano da maloletni učinilac krivičnog dela mora imati branioca od prvog saslušanja, kao i tokom čitavog postupka.

U slučaju da maloletnik ili njegov zakonski zastupnik (roditelj, usvojilac ili staralac) sami ne angažuju branioca, njega će postaviti sudija za maloletnike po službenoj dužnosti.

Branilac maloletnika mora biti specijalizovan za rad sa maloletnim učiniocima krivičnih dela i imati posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.

Maloletni učinilac krivičnog dela ima pravo na zaštitu tokom postupka. To podrazumeva:

• neposrednu zaštitu tokom samog postupka, u smislu zaštite od:
  • uvrede;
  • pretnje;
  • svakog drugog napada radi obezbeđenja bezbednosti i sigurnosti;
• zaštitu u smislu izdvajanja iz sredine u kojoj je maloletnik živeo ukoliko je to potrebno.

Sudija može doneti rešenje da se maloletnik u toku pripremnog postupka privremeno smesti u prihvatilište, vaspitnu ili sličnu ustanovu, da se stavi pod nadzor organa starateljstva ili da se smesti u drugu porodicu.

Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba:

• rok za podnošenje žalbe je 24 sata;
• žalbu mogu podneti maloletnik, roditelj, usvojilac, odnosno staralac, branilac i javni tužilac za maloletnike.

U izuzetnim slučajevima sudija za maloletnike može da odredi da se maloletni učinilac krivičnog dela stavi u pritvor.

Pritvor u pripremnom postupku može trajati najduže mesec dana, s tim što veće za maloletnike istog suda može produžiti pritvor najduže za još mesec dana ukoliko postoje opravdani razlozi.

Posle završetka pripremnog postupka, od podnošenja predloga za izricanje krivične sankcije pritvor može trajati:

• najduže šest meseci ako je u pitanju stariji maloletnik (dete uzrasta od 16 do 18 godina starosti) ili
• najduže četiri meseca ukoliko je u pitanju mlađi maloletnik (dete uzrasta od 14 do 16 godina starosti).

Ako se maloletniku izrekne vaspitna mera upućivanja u vaspitno-popravni dom ili kazna maloletničkog zatvora, pritvor maloletnika može trajati najduže šest meseci.

Kada se nalazi u pritvoru, maloletnik mora biti odvojen od punoletnih lica, osim u izuzetnim situacijama kada sudija može da odredi da maloletnik bude u pritvoru zajedno sa punoletnim licem kako bi se izbegla duža izolacija maloletnika koja bi ostavila štetne posledice na njegov razvoj, a u pitanju je punoletno lice koje neće štetno uticati na maloletnika.

Svakom maloletnom licu koje je lišeno slobode mora se obezbediti poštovanje niza različitih prava, kao što su:

• pravo na čovečno postupanje;
• pravo na održavanje kontakta sa porodicom;
• pravo na pravnu pomoć;
• pravo na zdravstvenu zaštitu;
• pravo na obrazovanje;
• pravo na sport, igru, slobodne i kulturne aktivnosti;
• pravo na rad;
• pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti;
• pravo na pravni lek i druga prava.

Ukoliko maloletnik smatra da mu je prekršeno neko od garantovanih prava tokom izvršenja pritvora ili izvršenja izrečene vaspitne mere upućivanja u vaspitno-popravni dom ili kazne maloletničkog zatvora, može podneti pritužbu:

• upravniku zavoda;
• Ministarstvu pravde ‒ Upravi za izvršenje krivičnih sankcija;
• Zaštitniku građana.

Maloletno lice nakon izvršenja zavodske mere (upućivanje u vaspitnu ustanovu, upućivanje u vaspitno-popravni dom) i kazne maloletničkog zatvora ima pravo na reintegraciju – ponovno uključivanje u društvo.

Ovu podršku pruža organ starateljstva koji je dužan da sve vreme tokom trajanja zavodske mere ili kazne maloletničkog zatvora održava vezu sa maloletnikom i njegovom porodicom, kao i ustanovom u koju je maloletnik smešten, kako bi se on i njegova porodica pripremili za vraćanje maloletnika u njegovu socijalnu sredinu i uključivanje u društveni život.

Tri meseca pre planiranog otpuštanja maloletnika, organ starateljstva će obavestiti roditelje, odnosno staratelje maloletnika ili bliske srodnike sa kojima je on živeo o tome i predložiti mere za prihvatanje maloletnika.

Organ starateljstva je posebno dužan da brine o maloletniku bez roditelja i o maloletniku čije su porodične i materijalne prilike nesređene i da mu pruži podršku i pomoć koje se odnose na:

• smeštaj;
• ishranu;
• nabavku odeće;
• lečenje;
• sređivanje porodičnih prilika;
• okončanje stručnog osposobljavanja;
• zapošljavanje maloletnika.

Ukoliko smatra da su mu tokom postupka povređena prava, maloletni učinilac krivičnog dela ima pravo na delotvoran pravni lek.

Ukoliko je tokom postupka maloletnom učiniocu krivičnog dela određen pritvor, maloletnik ima pravo da podnese žalbu na rešenje o određivanju pritvora. Takođe, tokom postupka može podneti žalbu i na odluku sudije za maloletnike da se u toku pripremnog postupka privremeno smesti u prihvatilište, vaspitnu ili sličnu ustanovu, stavi pod nadzor organa starateljstva ili da se smesti u drugu porodicu.

Nakon sprovedenog postupka, ukoliko nije zadovoljan odlukom suda, maloletni učinilac krivičnog dela ima pravo da podnese:

• žalbu protiv rešenja kojim mu je izrečena vaspitna mera ili
• žalbu protiv presude kojom mu je izrečena kazna maloletničkog zatvora.

Tokom izvršenja mere pritvora, u slučaju da su prekršena njegova prava, maloletnik ima pravo da usmeno na zapisnik ili pismeno podnese pritužbu sudiji.

Ukoliko maloletnik smatra da su mu tokom izvršenja zavodske mere (upućivanje u vaspitnu ustanovu, upućivanje u vaspitno-popravni dom, upućivanje u ustanovu za lečenje i osposobljavanje maloletnika i kazna maloletničkog zatvora) povređena prava ili postoje neke druge nepravilnosti u zavodu, on ima pravo da podnese pritužbu upravniku zavoda, a ukoliko je njegovo pravo povređeno postupanjem upravnika, može da podnese pritužbu direktoru uprave.

Maloletno lice zbog kršenja njegovih prava tokom izvršenja zavodske vaspitne mere ili kazne maloletničkog zatvora može da podnese pritužbu i Ministarstvu pravde – Upravi za izvršenje krivičnih sankcija ili Zaštitniku građana.